Glavni sadržaj | Tražilica
Oktal Pharma d.o.o.

Milorada Jovanovića 11,
11147 Beograd, Republika Srbija
tel: +381 11 3467 100
tel: +381 11 3467 999
tel: +381 11 3467 032
fax: +381 11 3467 046
e-mail: office@oktal-pharma.rs

Oktal Pharma

Stručni članci

Naše male i velike zavisnosti - kockanje, kupovanje, seks, telefoniranje...

Zavisnici od kocke i bilo kojeg drugog oblika rizikovanja u stvari su zavisni od efekta hormona koji deluju na mozak u toku upražnjavanja zavisnosti

Kad se spomene zavisnost, obično pomislimo na alkohol, nikotin, opojne droge i analgetike, ali predmeta zavisnosti ima mnogo više. To mogu biti namirnice poput ugljenih hidrata (čokolada i drugi slatkiši), aparati (telefon, računar) i aktivnosti (kupovanje, seks, nasilje i razni oblici reskiranja). Ukratko, sve što može izazivati prijatnost i što nam može nedostajati kad nam nije na raspolaganju.
Ljudi su zavisni od onoga što im pruža zadovoljstvo kad je prisutno, a bol kad je odsutno. Bez obe komponente, zadovoljstva i bola, nema zavisnosti. Bol o kome govorimo zove se apstinencijalna kriza i ona je ključ shvatanja zavisnosti.
Ko je zavisan od kockanja, Interneta, alkohola ili nikotina, ima mogućnost da snagom volje prestane sa uzimanjem svoje droge, ali nema mogućnost da izbegne apstinencijalnu  krizu! Kad bi to bio u stanju, ne bi uopšte bio zavisan. Upravo je u apstinencijalnoj krizi razlika između zdravih ljudi koji povremeno uplate listić u kladionici i zavisnika, koji to moraju da čine svakodnevno, da bi novom dozom ublažili bol.

KAKO NASTAJE ZAVISNOST
 
Kakva osoba uopšte postaje zavisnik? Pre svega, kod svakoga mora da postoji barem delić genetske predispozicije koja uslovljava  potrebu za jakim nadražajima i nisku toleranciju na neprijatnost kakvu izaziva apstinencija. Mozgovi zavisnika različiti su od nezavisničkih, i po strukturi i fiziologiji, utoliko što pod različitim uslovima luče i koriste hormone zadovoljstva, iznad svih dopamin.
Američka i nemačka istraživanja pokazala su da sve zavisnosti, i one koje podrazumevaju uzimanje sredstava, i one koje se odnose na aktivnosti kao kupovanje ili kockanje, imaju jednake fiziološke temelje. Dobijanje na kocki, čin kupovanja ili polnog odnosa izazivaju biohemijske promene u istim delovima mozga koji su nadraženi kad čovek uzima jake droge. U svakom slučaju, u mozgu dolazi do lučenja većih količina dopamina, moždane supstance  koja stvara osećaj zadovoljstva, ali i učestvuje u razvoju zavisnosti.
Osim toga, mora da postoji i  bar jedan od sledećih činilaca:
• teskoba ili depresija, za koju osoba otkriva da  može da je ublaži uz pomoć neke materije ili postupka
• visok stepen radoznalosti koji osobu tera da proba nešto što može izazvati zavisnost
• jak pritisak okoline na osobu, obično vršnjaka, tako da joj se pripadnost grupi uslovljava činjenjem nečega, na primer pijenjem, pušenjem ili kockanjem. Ovaj faktor je najpodmukliji  i najzastupljeniji. Jak protivzavisnički uticaj porodice i škole može deo mladih zaštititi od zavisnosti, ali nisu svi mladi jednako prijemčivi na uticaj starijih i autoriteta. Deo mladih podložniji je uticaju vršnjaka i ne sluša glas onih s kojima se ne može poistovetiti.

ZAVISNOST OD KOCKANJA I ŠOPINGA
 
Neke zavisnosti zasnivaju se na trošenju novca ili rizikovanju sa novcem ili imovinom. Trošenju novca, kupovini kao drogi, češće pribegavaju žene, ali novija istraživanja pokazuju da su muškarci neznatno manje ugroženi. Navodno je ženama od prvobitne zajednice usađeno skupljanje materijalnih dobara, dok su muškarci više bili okrenuti lovu, kao opasnijoj i riskantnijoj aktivnosti.
Zato muške zavisnosti imaju veze s opasnošću u većoj meri nego ženske. Kockanje u raznim oblicima tipična je manifestacija muške potrebe za neizvesnošću i koketiranjem s opasnošću. Zavisnici od kockanja nisu samo tipovi koji su opsednuti kockarnicama i kladionicama, nego i mnogi od "hrabrih" preduzetnika i berzanskih špekulanata.
Kako kockanje može izazvati zavisnost? Kao i druge adiktivne stvari - kroz uticaj na mozak i centralni nervni sistem. U trenucima kockanja kod zavisnika dolazi do aktivacije centralnog nervnog sistema i snažnih fizioloških promena. Raste nivo hormona stresa i zadovoljstva, diže se krvni pritisak, srce ubrzano kuca, a koža postaje osetljivija. Zavisnici od kocke i od bilo kojeg drugog oblika rizikovanja u stvari su zavisni od efekta raznih hormona koji deluju na mozak u toku upražnjavanja zavisnosti.
Ako ne postoji mogućnost većeg dobitka i gubitka, zavisnički mozak se ne aktivira u dovoljnoj mjeri. Ali, kad je u igri novac ili neka druga znatnija vrednost, dolazi do snažnih elektrohemijskih procesa u mozgu već pri razmišljanju o predstojećem kockarskom činu.

ZAVISNOST OD SEKSA
 
Mada većina ljudi seksualne probleme poistovjećuje s nedostatkom seksa, bilo zbog odsustva želje, snižene potencije, neprivlačnosti ili partnerovog pomanjkanja interesovanja, postoji i suprotan problem koji potiče od prevelike polne želje i potencije: neizdrživa potreba za seksom!
Prosečnoj je osobi teško objasniti da neki ljudi imaju stvarnih problema zbog prevelike potrebe za seksom, a pogotovo malo ko može sažaljevati dotične kad sazna da oni i uspevaju zadovoljavati te ogromne, svakodnevne potrebe, i to s raznim osobama. Kako može san većine nekima biti problem?
Međutim, između 5 i 8 posto odraslih ima toliko jak i nekontrolisan polni nagon da mu podređuju svu životnu energiju i stoga upadaju u ozbiljne teškoće. U zapadnim  zemljama je zavisnost od seksa priznata kao poremećaj srodan zavisnostima od alkohola, droga, kockanja i sličnih štetnih materija i aktivnosti. Takvim ljudima seks nije izraz ljubavi niti ugodna rekreacija, nego nasušna potreba koja im život pretvara u pakao. Neki stručnjaci smatraju da su seksualni zavisnici zapravo zavisnici od ljudi, osobe koje se bez prisnog kontakta osećaju bolno usamljeni, pri čemu im je jedini dovoljno prisan kontakt onaj seksualni.
Jasno je da seksualni zavisnici mogu biti samo osobe sa izrazito velikim libidom i potencijom, fiziološkim procesima koji ne zavise od čovekove volje. Međutim, mora postojati još neki činilac koji navodi ljude da besomučno traže seksualno zadovoljenje. Psiholozi okrivljuju manjak prisnosti ili stresove, na primer nasilje, u detinjstvu. Moguće je da je kod nekih pojedinaca genetska predispozicija prevlađujuća i da im nije ni potreban kasniji nadražaj kao aktivator zavisnosti.

TELEFONI I INTERNET
 
Psiholozi često među zavisnosti navode i zavisnost od telefoniranja, naročito mobilnim, i komuniciranja putem Interneta. Upotreba mobilnog telefona i Interneta može uzrokovati novčane probleme korisniku ili osobi koja plaća račune, a može i oduzeti vreme koje bi bilo korisnije upotrijebiti u druge svrhe - učenje, rad, sport, ljubav, higijenu.
Međutim, treba znati da telefoni i Internet mnogima pomažu u održavanju bilo kakvih kontakata s ljudima i da bi bez njih mnogi bili tragično usamljeni. Na mobilne telefone, internetske četove, komunikatore i servise za upoznavanje upućeni su ljudi koji imaju realnih teškoća u sticanju i održavanju kontakata u "stvarnom" svetu. Reč je o osobama koje zbog bolesti ne mogu da napuštaju kuću, zatim onima koje su smanjeno privlačne i najzad onima koje su posebno osetljive pa ne mogu podneti stresove svojstvene komunikaciji uživo.
Ljudi koji bez sopstvene krivice trpe odbijanje, podsmeh i uvrede nisu oni "zli" ili "nepristojni", nego krhki, ranjivi i najčešće krajnje dobroćudni. Budući da je njihova osetljivost na društveni stres ukorenjena u nervni sistem, preostaje im jedino da izbegavaju ono što im izaziva bol, a svoje potrebe za druženjem zadovoljavati na daljinu - telekomunikacijama.

KAKO IZGLEDA ZAVISNIČKI CIKLUS?
 
Kakva stanja preživljava zavisna osoba, šta je podstiče da posegne za novom dozom svoje droge? Osoba prvo oseća nešto neugodno - teskobu ili depresiju - što se vremenom pojačava. Zatim se osoba seti da joj je dosad u takvim slučajevima pomoglo ako je uzela neku materiju (alkohol, nikotin, kofein, kokain, šećer itd.) ili nešto učinila (otišla u kupovinu, uplatila listić u kladionici i sl.).
Pri pomisli na tu materiju ili aktivnost, javlja se ugodno iščekivanje, koje već počinje da ublažava neprijatnost. Zatim osoba poseže za svojom drogom - ispija piće, pali cigaretu, kupuje cipele, odlazi u poslovnicu lutrije itd.). Dok sprovodi svoju zavisničku aktivnost, osobi se psihičko i fizičko stanje popravlja, s tendencijom prema vrhuncu zadovoljstva. Nažalost, prijatnost brzo popušta i ustupa mesto prvobitnoj neprijatnosti, koja osobu opet tera da posegne za svojom drogom.
Kod svih zavisnosti, mozak postupno razvija toleranciju, pa su potrebne sve veće doze za jednak efekat. Konačno, osoba više ne pije ili kocka da bi uživala, nego da bi se zakratko osećala normalnom.

TERAPIJA ODVIKAVANJA
 
Osim što mora biti svesna  svog problema i doneti odluku o prekidu sa svim zavisničkim aktivnostima, zavisnik se mora obratiti profesionalcu, dakle psihologu ili psihijatru. Ukratko, sve što vam ublažava teskobu i depresiju ujedno će i smanjivati vašu potrebu za upražnjavanjem vaše zavisnosti.
To znači da efikasna može biti psihoterapija (ako ste tip koji reaguje na psihoterapiju), ili lekovi sa delovanjem na centralni nervni sistem - antidepresivi i sredstva za smirenje. Antidepresivi su vrlo pouzdani i delotvorni i ne izazivaju naviku i zavisnost, dok sredstva za smirenje treba koristiti umereno i prema potrebi.
Mada postoje snažne genetske i društvene predispozicije za razvoj zavisnosti, one ne isključuju odgovornost zavisne osobe. Najkasnije u onom trenutku kad je upozorena ili kad počne da oseća tegobe, svaka osoba ima mogućnost da odluči hoće li početi terapiju odvikavanja ili će neodgovorno nastaviti da živi kao zavisnik.
Praktično je svaki zavisnik, koja god bila njegova droga, svestan da sebi i drugima čini štetu i zna da postoje načini da se svoje zavisnosti otarasi. Nažalost, mnogi zavisnici svesno biraju nastavak zavisnosti, jer im je to u prvi mah najudobnije i zahteva najmanje odricanja. Zato su zavisnici u celini moralno i kazneno odgovorni za svaku štetu koju prouzrokuju i ne zaslužuju nikakav popust od okoline i pravosuđa za svoje postupke.


Autor: Ozren Podnar, prof.

(15.11.2006.)
^ na vrh stanice | Glavni sadržaj | Tražilica