Glavni sadržaj | Tražilica
Oktal Pharma d.o.o.

Milorada Jovanovića 11,
11147 Beograd, Republika Srbija
tel: +381 11 3467 100
tel: +381 11 3467 999
tel: +381 11 3467 032
fax: +381 11 3467 046
e-mail: office@oktal-pharma.rs

Oktal Pharma

Stručni članci

Sitne šumske napasti

Treba da se pripaze svi ljubitelji prirode, planinari, rekreativci, kao i svi koji se zbog posla duže zadržavaju u šumi

Dolaskom lepšeg vremena sve više boravimo u prirodi i uživamo u svežem vazduhu i suncu. Međutim, koliko god taj odlazak bio dobar za naše zdravlje, skriva i određene opasnosti, od kojih se možemo sačuvati ako ih poznajemo. Šetajući šumom, u dobrom društvu i dobrog raspoloženja, obično ne razmišljamo o malim, sitnim dosadnjakovićima - krpeljima. Ipak, potrebno je imati ih na umu.
Krpelji su zglavkari koji pripadaju razredu Arachnida (paukova), redu Acarina (grinja). Za razvoj i razmnožavanje potrebna im je krv (zato su im usni organi prilagođeni za bodenje i sisanje), zbog čega povremeno ili trajno žive kao nametnici na kičmenjacima (gmizavci, ptice i sisari). Veličina tela zavisi od količine posisane krvi, pa je tako odrasla i gladna ženka dugačka oko 4 mm, a nasisana može biti dugačka i 15 mm.
Nastanjuju različita staništa, a s obzirom na to da su za njihovu aktivnost vrlo važne temperatura i vlažnost, najbrojniji i najaktivniji su u proleće i početkom leta. Susrećemo ih i u jesen, ali znatno ređe. Najčešće ih nalazimo u prizemnom sloju ivičnih područja šuma, u grmlju i niskom rastinju, po šikarama i visokotravnatim staništima. Najčešća vrsta krpelja u severnoj i severozapadnoj Hrvatskoj je obični krpelj (Ixodes ricinus).

MOGUĆI PRENOSIOCI BOLESTI

Krpelji nisu samo napast zbog uboda i svraba, nego mogu biti i prenosioci nekih bolesti, kao što su virusni krpeljski meningoencefalitis i Lyme borelioza (za ljude) i piroplazmoza (za kućne ljubimce). Srećom, mali broj krpelja u prirodi nosi mikroorganizme uzročnike bolesti. Infekciji su najizloženiji ljudi koji profesionalno borave u prirodi, planinari, rekreativci, lovci, deca polaznici škole u prirodi.
Krpeljski meningoencefalitis (KME) je bolest proširena po celoj Europi, a ima je i kod nas. Javlja se od proleća do jeseni, odnosno onda kad temperatura vazduha prelazi 5 C. U Hrvatskoj postoje žarišna područja sa zaraženim krpeljima, a jedno od takvih jesu obronci Medvednice.
Ova virusna upala mozga i moždanih ovojnica javlja se sedam dana nakon uboda zaraženog krpelja. Početak je sličan gripu (povišena temperatura, slabost, glavobolja), a zatim, nakon desetak dana dolazi do kočenja vrata, povraćanja, intenzivne glavobolje, što upućuje na znakove upale moždanih ovojnica. Ređe dolazi i do upale mozga sa specifičnim znakovima bolesti vrtoglavice, pospanosti i slabosti mišića.
Lečenje se sprovodi u bolnici, posebno kod najtežih slučajeva. S obzirom na to da se protiv krpeljskog meningoencefalitisa može preventivno vakcinisati, bolest se može izbeći.
S krpeljima povezujemo i Lyme boreliozu (Lajmska bolest), čiji je uzročnik bakterija Borrelia burgdorferi. Bolest se ispoljava crvenilom kože oko mesta uboda krpelja, koje se širi u koncentričnim krugovima, a u sredini se pojavljuje bledilo. Uz to se javljaju i opšti znaci bolesti: povišena temperatura, glavobolja, bol u mišićima i svrab i bol na mestu uboda. Bolest se obično tako i završava. Ako se pak proširi, zahvata nervni sistem i uzrokuje teška oštećenja nerava, pa čak i upalu moždanih ovojnica i mozga. Ponekad dolazi do upale srčanog mišića ili jakih upala zglobova s kasnijim oštećenjima.
U prvoj fazi bolesti, praćenoj crvenilom kože, moraju se primeniti antibiotici, posle čega sledi potpuno ozdravljenje. Kako za tu bolest ne postoji vakcina, osobe vakcinisane protiv krpeljskog meningoencefalitisa, kojima se krpelj zario u kožu, treba da prate mesto uboda tokom mesec dana. Ako u tom vremenu uoče navedene promene, treba da se jave lekaru.
Iako se izuzetno retko javlja kod ljudi, treba spomenuti i piroplazmozu kao ozbiljnu bolest kućnih ljubimaca - pasa, čestih pratioca čoveka tokom boravka u prirodi. Dakle, nakon povratka iz prirode treba pregledati i ljubimca, zbog njega samog, ali i zbog mogućnosti unosa krpelja u čovekov životni prostor.

KAKO SE ZAŠTITITI

Svaki krpelj nije prenosilac virusa krpeljskog meningoencefalitisa, ali s obzirom na to da ne postoji način da odmah znamo da li je krpelj inficiran, potrebno je pridržavati se nekih osnovnih saveta:
• Izbegavati područja poznata kao staništa zaraženih krpelja.
• Koristiti repelente, sredstva koja odbijaju krpelje. Mogu se nanositi na otkrivene delove kože (deluju nekoliko sati) i na odeću.
• Nositi svetlu odeću (krpelj se lakše uočava) s dugim rukavima i nogavicama, kao i zatvorenu obuću. Krpelji se lako prihvate na odeću od materijala s dlačicama (vuna, flanel), pa je treba izbegavati.
• Pri povratku iz prirode treba se presvući i pregledati celo telo kako bi na vreme uočili i uklonili krpelja. Rizik od infekcije veći je što je boravak krpelja na telu duži. Pre probadanja kože i početka sisanja krvi krpelj hoda neko vreme, pa i više sati po telu u potrazi za mestom gde će se učvrstiti - bira mesto gde je koža natanja (pazduh, ispod dojke, oko pupka, prepone, na glavi i iza uha).
• Prilikom vađenja, krpelja treba zahvatiti pincetom neposredno uz kožu i lagano povlačiti, bez prethodnog mazanja. Mazanje kože različitim sredstvima ne preporučuje se, jer krpelj pritom pojačano izlučuje pljuvačku, a možda i uzročnika ako je inficiran.
Sprovođenje aktivne zaštite - Osobama koje češće borave u prirodi preporučuje se vakcinisanje protiv KME. Prema podacima proizvođača, vakcina se može primeniti već nakon prve godine života. Daje se u tri doze: nakon inicijalne prve doze daje se druga posle mesec dana, treća posle godinu dana, a zatim se sprovodi dovakcinacija svake tri godine (“booster" doza). Radi postizanja dovoljne zaštite, vakcinisanje je najbolje započeti u zimskim mesecima. Nakon uspešno sprovedene vakcinacije sa sve tri doze postiže se 95-postotna zaštita. Uspešno se sprovodi već više od 20 godina.

Izvor: www.public-health.hr, Zavod za javno zdravstvo grada Zagreba, Mirogojska cesta 16

(14.04.2008.)
^ na vrh stanice | Glavni sadržaj | Tražilica