Glavni sadržaj | Tražilica
Oktal Pharma d.o.o.

Milorada Jovanovića 11,
11147 Beograd, Republika Srbija
tel: +381 11 3467 100
tel: +381 11 3467 999
tel: +381 11 3467 032
fax: +381 11 3467 046
e-mail: office@oktal-pharma.rs

Oktal Pharma

Stručni članci

Nova saznanja o magnezijumu

Magnezijum se u poslednje vreme razmatra i u svrhu prevencije i terapije bolesti i stanja s kojima se donedavno nije povezivao

U poslednje vreme magnezijum se strelovitom brzinom popeo na lestvici popularnih dodataka ishrani - što zbog činjenice da je esencijalan za osnovne fiziološke funkcije organizma, što zbog pristupačnosti i neškodljivosti.
Igra izuzetno važnu ulogu u metabolizmu, a o tome svedoči i činjenica da je potreban za odvijanje više od 300 enzimskih reakcija u telu. Potreban nam je u količini od 300 do 420 mg dnevno, zavisno od starosti i pola (muškarcima je potrebno više magnezijuma nego ženama).

krug_MG.jpg

Neka od pozitivnih dejstava tog minerala su normalizacija varenja (dok se nedostatak u ishrani povezuje s povećanom učestalošću opstipacije, dodatni unos može imati blagi laksativni učinak, budući da opušta zid creva i pomaže zadržavanju vode u debelom crevu), otklanjanje migrene i grčeva u mišićima, podsticanje razvoja mišićno-koštanog sistema i prevencija srčanoga udara.
Posebne dobrobiti magnezijuma dolaze do izražaja u toku trudnoće, kad su potrebe uopšte povećane (kod žena u reproduktivnom dobu potrebe za magnezijumom iznose približno 310 mg, dok se u toku trudnoće povećavaju na 350 mg): deluje blago laksativno, sprečava prevremene kontrakcije materice, ublažava grčeve u listovima koji su učestali u kasnim razdobljima trudnoće i može biti od koristi kod migrene.
Studije pokazuju kako približno polovina ljudi u razvijenim zapadnim zemljama ne unosi propisane količine magnezijuma putem hrane. Budući da su najbogatiji izvori magnezijuma semenke, orašasti plodovi i žitarice, ne čudi što je ishrana siromašna tim mineralom. Posebno ako uzmemo u obzir da se tipična zapadnjački orijentisana ishrana bazira uglavnom na industrijski prerađenoj hrani i vrlo retko sadrži bitne količine namirnica bogatih magnezijumom. U tim situacijama posebno su korisni dodaci magnezijuma.

Nešto novo i naučno potkrepljeno

Osim za dopunu ishrane i osiguravanje dobro poznatih blagotvornih učinaka, magnezijum se u poslednje vreme razmatra i u svrhu prevencije i terapije brojnih bolesti i stanja s kojima se pre nije povezivao.
      
Smanjuje rizik od karcinoma debelog creva - Nova epidemiološka studija, objavljena u aprilskom izdanju časopisa Journal of Nutrition, pokazala je kako magnezijum deluje i antikarcinogeno. Studiju, koja je trajala osam godina, sproveli su japanski naučnici na više od 87.100 ljudi, prosečne starosti 57 godina. Uočeno je, doduše samo kod muških ispitanika, da svakodnevna konzumacija magnezijuma smanjuje rizik od karcinoma debeloga creva za čak 52 posto. Koncentracija aktivne materije iznosila je više od 327 mg magnezijuma na dan.

Dobra vest za astmatičare - Američki naučnici sa Univerziteta u Kenmoreu poručuju da se astma u određenom obimu može kontrolisati redovnim uzimanjem magnezijuma. Svoja opažanja objavili su u februaru u naučnom časopisu Journal of Asthma. Istraživanje, sprovedeno na 50-ak astmatičara od 21 do 55 godina, u trajanju od šest i po meseci, pokazalo je značajno poboljšanje u kvalitetu života. Plućna funkcija, izmerena tzv. peak-flow metrom, poboljšala se šest posto, dok su bronhije postale otpornije na uticaj bronhokonstriktora (materije koje sužavaju disajne puteve) za 20 posto, što je doprinelo boljoj ventilaciji pluća i opštemem boljem osećanju. Za takav učinak, postignut u slučajevima blage i srednje teške astme, bilo je potrebno dodati 340 mg magnezijuma dnevno.

Čak i protiv moždanog udara - Finski naučnici analizirali su prehrambene navike 26.556 muških pušača, prosečne starosti od 50 do 69 godina. Naučnici su proučavali i stepen telesne aktivnosti kao i visinu krvnog pritiska. Posle gotovo 14 godina istraživanja, rezultati su pokazali 15 posto manji rizik od moždanog udara kod muškaraca koji su unosili najveće količine magnezijuma (prosečno 589 mg dnevno), u poređenju sa onima koji su unosili najmanje magnezijuma (373 mg dnevno). Naučnici smatraju da je za pozitivno delovanje magnezijuma zaslužna njegova sposobnost da smanji visoki krvni pritisak, što je faktor rizika za moždani udar.

Štiti od metaboličkog sindroma i šećerne bolesti - Sve više naučnih studija nastoji da istraži vezu magnezijuma i metaboličkog sindroma, s posebnim naglaskom na uticaj magnezijuma na regulaciju glikemije. Prema nedavno objavljenom istraživanju, unos magnezijuma može se povezati sa smanjenim rizikom za razvoj metaboličkog sindroma. Među ostalim važnim funkcijama u organizmu, magnezijum igra ulogu u regulaciji glukoze u krvi, krvnog pritiska i srčanog ritma. Istraživači sa Univerziteta Northwestern u toku 15 godina posmatrali su više od 4500 mlađih odraslih osoba, beležeći njihov unos magnezijuma i dokumentujući učestalost metaboličkog sindroma. Posle uzimanja u obzir različitih životnih i prehrambenih varijabli, rezultati su pokazali da je kod osoba s najvišim unosom magnezijuma učestalost metaboličkog sindroma bila najniža, dok su osobe s najnižim unosom magnezijuma imale znatno veću verovatnoću za razvoj metaboličkog sindroma.

Za zdrave kosti adolescenata - Unos magnezijuma u obliku dodataka ishrani u toku adolescencije, ključnog razdoblja za formiranje kostiju, znatno povećava gustinu kostiju i može smanjiti rizik od osteoporoze u kasnijem životu, navodi nedavno sprovedeno istraživanje, objavljeno u časopisu The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. U istraživanju je učestvovalo 120 zdravih devojčica, od osam do 14 godina, koje su dnevno unosile manje od 220 mg magnezijuma. Devojčice su podeljene u dve grupe. Prva je dnevno dobijala dodatke magnezijuma (300 mg), a druga placebo kroz razdoblje od 12 meseci. Posle 12 meseci utvrđena je znatno veća gustina koštanog tkiva u kukovima devojčica koje su dobijale dodatke magnezijuma u poređenju s placebo grupom.

Autor: dr. sc. Darija Vranešić Bender, nutricionistica / objavljeno u broju 72 (06/10)

(30.06.2010.)
^ na vrh stanice | Glavni sadržaj | Tražilica