Glavni sadržaj | Tražilica
Oktal Pharma d.o.o.

Milorada Jovanovića 11,
11147 Beograd, Republika Srbija
tel: +381 11 3467 100
tel: +381 11 3467 999
tel: +381 11 3467 032
fax: +381 11 3467 046
e-mail: office@oktal-pharma.rs

Oktal Pharma

Stručni članci

Telesni sat: Hronobiologija priznata nauka

Istorija medicine preplavljena je činjenicama koje su bile poznate, zaboravljene i ponovno pronađene, a među njima su i telesni ritmovi

Prema knjizi Telesni sat autora Michaela Smolenskog i Lyanne Lamberg priredila Carmen Rivier-Zurak, dr. med, Oktal Pharma

Zamoljen da u jednoj rečenici knjigu "Telesni sat" predstavi u najboljem svetlu, izdavač Bože Čović, direktor Kapitola, nakon pola minuta razmišljanja rekao je: "Roditelji nemaju pojma koliko štete čine dopuštajući deci da, dok oni gledaju televizor ili čitaju, prespavaju u njihovu krevetu, ni koliko je štetno držati upaljeno svetlo u sobama dece koja se boje mraka. No, nije mi dovoljna samo jedna rečenica, jer se ovo objašnjava noćnim hormonom, melatoninom, što zahteva još nekoliko reči. Svaki dan, pre nego što se probudite, vaša telesna temperatura i krvni pritisak rastu, srce udara brže, a brojne žlezde ubrizgavaju kortizol i druge hormone koji će vam uskoro trebati kako biste se pokrenuli. Svako veče, pre nego što pođete na spavanje, temperatura, otkucaji srca i krvni pritisak padaju, a telo proizvodi noćni hormon melatonin. Taj hormon, za koji, siguran sam, većina ljudi nije čula, ima veliko značenje za naš organizam, pa tako i život. Knjiga podučava šta treba činiti da ne naljutimo melatonin i mehanizme koje regulišu on i ostali hormoni i kako sebi, poštujući prirodu, možemo poboljšati život."
Melatonin, u medicinskim istraživanjima poznat već pedesetak godina, ključni je razlog da je ono što smo nekad nazivali bioritmom, popularnom zabavom uz  horoskope ili tarot, područjem u domenu alternativne medicine, preraslo u priznatu nauku, hronobiologiju i posle hronomedicinu. Osnovni  postulat hronomedicine je da našim telom i zdravljem upravlja unutrašnji senzor, naš lični telesni sat.

Unutrašnji senzor u pametnoj kući

Arhitekte, pišu Smolensky i Lambergova, predviđaju da će kuća budućnosti biti "pametna" kuća, što znači da će biti opremljena računarskim senzorima koji će zapamtiti navike, paliti svetlo i radio u vreme kad obično ujutro ulazite u kuhinju, kuvati vam kafu, podešavati grejanje ili klimatizaciju... Ali, mi već stanujemo u vrlo pametnoj kući, pametnijoj nego što bi ijedan kompjuter mogao biti. Ono što tom kućom upravlja, naš unutrašnji senzor, telesni biološki sat  je grupa  nervnih ćelija, koja oblikom i veličinom odgovara malom štampanom slovu "v". Jednim imenom te grupe ćelija se  nazivaju suprahiazmatična jezgra ili SCN. SCN je nazvan prema svom položaju - supra (u značenju iznad) optičke hiazme, tj. velikog spleta nerava koji prenose informacije od oka do mozga. SCN počiva u hipotalamusu, koji se još naziva glavna organska  žlezda, jer pomaže u regulaciji disanja, otkucaja srca, telesne temperature, krvnog  pritiska, proizvodnje hormona i ostalih vitalnih telesnih funkcija.
Telesni biološki vremenski sistem radi kao prava poslovna kompanija, a SCN sedi u fotelji izvršnog direktora. U kompaniji Telesni ritmovi d.o.o. nervne veze u oku šalju SCN-u podatke o jačini raspoloživog svetla. SCN tumači te poruke i raspoređuje zadatke svojim zamenicima u hipotalamusu i susednoj hipofizi. Oni redom izdaju naredbe srednjem menadžmentu, delovima sistema koji se nalaze negde u mozgu i organima u celom telu, redom sve do pojedinih ćelija radeći non-stop. Izveštaji sa  terena utiču na povratak informacija do SCN-a, koji neprestano procesuira i menja radne zadatke.
Neobična ljudska ponašanja, kao što je putovanje kroz vremenske zone ili rad u smenama, uznemiruju osoblje. To je kao da istovremeno dobijaju naredbe od dva šefa, dnevnog načelnika i noćnog direktora. Neki radnici će poslušati jednog, neki  drugog upravnika...

Stare kulture poznavale su telesno vreme

"Same od sebe, dođoše bolesti među ljude, neke danju, neke noću", pisao je grčki pesnik Hesiod 700. godine pre Hrista. Grčki lekar Hipokrat uočio je pre tri stotine godina: "Kogod želi da se bavi  medicinom, mora prvo da ispita  godišnja doba i šta se u njima događa". Ipak su naraštaji lekara tome pridavali malo značaja.
Nei Ching, klasični kineski spis o medicini, napisan 300. godine pre Hrista, utvrdio je postavku o zdravlju kao ravnoteži suprotnih principa: toplog i hladnog, suvog i mokrog, pasivnog i aktivnog. Jin (Yin) i Jang (Yang), mesec i sunce, dan i noć, muž i žena, zajedno predstavljaju ceo svemir. Jin i Jang ostaju središnji koncept kineske medicine. Taj princip predstavljen je crtežom koji pokazuje sunce i mesec u zagrljaju. Američka akademija medicine sna, vodeća profesionalna organizacija na području sna, koristi taj simbol kako bi ilustrovala svoj cilj: optimiziranje sna i budnosti.
Spomenici koje su sagradile stare civilizacije odražavaju poznavanje telesnog vremena kao i planetarnog vremena. Senke koje stvara sunce na visokim kamenim pločama Stouhendža (Stonehenge) izgrađenog u jugozapadnoj Engleskoj pre nekih 4000 godina, pokazuju promene u trajanju dana u toku godine. Hronobiološkinja Sju Binkli (Sue Binkley) otkrila  je da jedan krug Stounhendža (Stoneheng) sadrži pravilan broj oznaka za izračunavanje   menstrualnog ciklusa žene ili verovatnoće začeća.
Reči iz Biblije podsećaju nas da su naši preci ritmičko ponašanje uzimali zdravo za gotovo: "Za svaku stvar postoji godišnje doba, i vreme za svaku svrhu pod nebom". Popis uključuje "vreme rađanja i vreme smrti", kao i "vreme ozdravljenja".
Čak i pojam telesnih satova nije potpuno nov. Engleski pisac Robert Barton (Robert Burton) primetio je još u sedamnaestom veku: "Naše telo je kao sat; ako i jedan točkić nedostaje, svi ostali gube svoj prirodni red, i cela građa trpi: takva je zadivljujuća umetnost i harmonija koja čini čoveka!
Početkom dvadesetog veka većina lekara u SAD-u bavila se svim oblicima bolesti i pacijenata. Ako su bili pozvani kasno uveče, mogli su da predvide da je pacijent imao napad  čira na želucu. Ako bi ih probudili pred zoru, mogli su očekivati pacijenta sa napadom astme ili ženu u porođajnim bolovima. Jutro je donosilo srčane udare. Danas osoba koja pati od  čira na želucu može posetiti gastroenterologa; osoba koja ima problema sa disanjem alergologa ili pulmologa; osoba koja trpi bolove u grudima, kardiologa. Porođaji se sve više indukuju, prilagođeno želji majke i lekara, i to u toku dana. Samo pacijenti s ozbiljnim stanjima idu u bolnice, gde dnevne aktivnosti brišu razliku između dana i noći. Sadašnjost ne poštuje telesno vreme, što ga čini relativno savremenim fenomenom. Trend specijalizacije u medicini umanjio je lekarsko poznavanje sveprisutnosti i značenja dnevnih ritmova za zdravlje i bolest. Istorija medicine preplavljena je činjenicama koje su bile poznate, zaboravljene i ponovo pronađene. Telesni ritmovi su opet "vruća roba". Ipak još je nekoliko velikih prepreka na putu njihovog sveopšteg prihvatanja.
(01.07.2005.)
^ na vrh stanice | Glavni sadržaj | Tražilica