Glavni sadržaj | Tražilica
Oktal Pharma d.o.o.

Milorada Jovanovića 11,
11147 Beograd, Republika Srbija
tel: +381 11 3467 100
tel: +381 11 3467 999
tel: +381 11 3467 032
fax: +381 11 3467 046
e-mail: office@oktal-pharma.rs

Oktal Pharma

Stručni članci

Antioksidansi - čuvari našeg zdravlja

Pojedine ćelije imaju vrlo sofisticirane sposobnosti samoizlečenja, a upoznavajući ih, naučićemo kako da ojačamo prirodni odbrambeni mehanizam.

Najjednostavnije rečeno, antioksidansi sprečavaju oksidaciju drugih materija, a u biološkim sistemima služe za neutralizaciju slobodnih radikala. Iako različite materije mogu delovati kao antioksidansi, jedno im je zajedničko - sposobnost da stabilizuju ravnotežu nesparenih elektrona i neutralizuju potencijalno štetno delovanje slobodnih radikala, a da istovremeno sami ne postanu nestabilni.

Slobodni radikali - nužni, ali i opasni

Slobodni radikali su molekuli koje imaju nespareni elektron i zato su izuzetno reaktivni (nestabilni su, lako reaguju s drugim materijama u okolini), a u živom svetu imaju vrlo važnu ulogu jer se proizvode u normalnim fiziološkim procesima. Izvor slobodnih radikala je i proces dobijanja energije u ćelijama, u kojem dolazi do reakcije glukoze sa kiseonikom kako bi se dobila energija kroz oksido-redukcione reakcije u mitohondrijima. Tako je proizvodnja slobodnih radikala povećana pri fizičkim aktivnostima, jelu i u toku borbe protiv bolesti. Manji deo slobodnih radikala dolazi iz okruženja. Na primer, slobodni radikali u koži mogu nastati dejstvom ultraljubičastog zračenja. Uz to, okruženi smo različitim zagađivačima koji su često i sami slobodni radikali i mogu nepovoljno uticati na različite metaboličke procese. Opasni su zbog toga što, da bi postigli ravnotežu, narušavaju stabilnost drugih molekula u okolini, a ponekad  pokreću lančane reakcije koje se mogu oteti kontroli. Međutim, istovremeno su i neophodni za opstanak. Koriste se u međućelijskoj komunikaciji, za odbranu od bakterija i drugih štetnih agensa.

Kako se u priču uklapaju antioksidansi

Budući da su slobodni radikali poput oksiradikala - nusprodukti procesa u kojima se dobija energija u svakoj ćeliji - konstantna su pretnja u unutrašnjosti tela. Stoga se u ljudskom telu antioksidansi sintetišu endogeno (unutar ćelija, tamo gde su neophodni). To su glutation sulfhidrid, superoksid dismutaza katalaza, skvalen i koenzim Q10. Poslednja dva antioksidansa po strukturi su izoprenoidi, skvalen je važan sastojak svake membrane u ćeliji, a koenzim Q10 prisutan je u mitohondrijima. Izoprenoidni antioksidansi dobijaju se iz hrane i za njih se kaže da su egzogeni. To su materije kao što su vitamini E i A, likopen, ß-karoten i flavonoidi.
U biljnom i životinjskom svetu izoprenoidni antioksidansi služe kao zaštita u spoljnom omotaču. Tako se, na primer, likopen nalazi u paradajzu kao zaštita od štetnih spoljnih uticaja, kao i ß-karoten u šargarepi. Setimo se kako se uvek govori da se najdragocenije materije u voću i povrću nalaze u kori. Zaštitni omotač ljudske kože, sebum, sastoji se od 12 posto skvalena, vrlo snažnog antioksidansa koji predstavlja efikasnu prirodnu zaštitu.

Oksidativni stres u pozadini teških bolesti

Povećana količina slobodnih radikala dovodi do oksidativnog stresa, zbog čega nastaju oksidativna oštećenja, smrt ćelija, oštećenja tkiva i različite bolesti.
Nova naučna disciplina, biologija slobodnih radikala, otkrila je da je temelj iznenađujuće brojnih i vrlo teških bolesti današnjice u stvari oksidativni stres i oštećenja do kojih on dovodi. Mnogi oblici malignih bolesti rezultat su oksidativnog oštećenja DNA i mutacija koje zbog toga nastaju. Neki od simptoma starenja, naprimer ateroskleroza, pripisuju se oksidaciji holesterola vrlo niske gustine (LDL-C), upravo slobodnim radikalima. Negativan uticaj slobodnih radikala mehanizam je oštećenja koji može dovesti i do različitih autoimunih bolesti, šećerne bolesti, reumatskih bolesti, srčanog udara, bolesti bubrega (glomerulonefritisa, tubularnih intersticijskih bolesti), infektivnih bolesti, neurodegenerativnih bolesti (npr. Alchajmerova (Alzheimerova) bolest)), dermatoloških poremećaja (npr. fotosenzitivnost, psorijaza). Važnu ulogu ima i u nastanku alergija kao što su astma i atopijski dermatitis kao i  upalnih bolesti creva poput ulceroznog kolitisa i Kronove (Chronove) bolesti. Zanimljivo je da oštećenja jetre koja nastaju zbog preterane konzumacije alkohola, ne nastaju od alkohola nego uglavnom od slobodnih radikala koji se u tim stanjima pojačano stvaraju. Dokazano je i da slobodni radikali iz dima cigareta inaktiviraju alfa 1-antitripsin u plućima što dovodi do emfizema pluća.

Kako vratiti prirodnu ravnotežu?

Srećom, ćelije i tkiva koriste kompenzatorni mehanizam kojim smanjuju oksidativni stres, sintetišući veću količinu endogenih antioksidanasa. Za zdravlje je izuzetno važno da se neutrališe sav višak slobodnih radikala, kako bi se ponovno uspostavila narušena ravnoteža.
Starenjem se, međutim, smanjuje sposobnost organizma da sintetiše preko potrebnu količinu endogenih antioksidansa - skvalena, glutation sulfhidrida i koenzima Q10. A savremeni način života, dim cigareta, izduvni gasovi, zračenja, pojačano UV zračenje zbog ozonskih rupa, neki lekovi, različite štetne materije u hrani, stres, pa i neke zdrave navike kao što je intenzivna fizička aktivnost, povećavaju količinu slobodnih radikala kojima smo svakodnevno izloženi.
Vrlo često ljudi koriste antioksidanse u različitim dijetetskim dodacima kako bi održali dobro zdravlje, preventivno se zaštitili od različitih bolesti i usporili procese starenja u organizmu. Takav je pristup u načelu ispravan, mada u stručnoj literaturi postoje velika neslaganja u vezi sa odgovarajućim dozama pojedinih preparata.
Antioksidansi kao normalni sastojci ishrane spominju se svakodnevno, ali se gotovo nikad ne razmišlja o tome kako oni deluju na ćelijskom nivou. Vrlo često se ljudi začude kad saznaju da pojedine ćelije mogu da sintetišu neke od materija koje su im potrebne kako bi održale puno zdravlje.  Vlada veliko zanimanje za materije koje služe za unutrašnje procese zaceljivanje organizma. Pojedine ćelije imaju vrlo sofisticirane sposobnosti samoizlečenja. Upoznajući njih, naučićemo kako da pomognemo i ojačamo prirodni odrambeni mehanizam. S druge strane, nutrcionistička istraživanja,  daće nam informacije dragocene za naše dugoročno zdravlje. Stoga će vrlo skoro zanimanje ljudi koji žele da žive zdravo biti usmereno na saznanja o tome kako hranjive materije deluju na ćelijskom nivou, kako bi prehrambene navike mogli da prilagodimo stilu života, specifičnom riziku od oboljenja, a možda i sopstvenim genetskim predispozicijama.

Autor: dr. sc. Nataša Maršić, dipl. inž. molekularne biologije

(01.07.2005.)
^ na vrh stanice | Glavni sadržaj | Tražilica